Otpis dugova umesto blokade

Bez autora

Nov 05 2011

U Srbiji broj računa privrednih subjekata u blokadi smanjen je od početka godine za 1,5 procenat, ali je masa blokiranih para smanjena čak za 70 milijardi dinara. To je rezultat delom otpisa dugova 279 preduzeća koja su u restrukturiranju i koja zapošljavaju 60 hiljada radnika. Umesto dugogodišnje blokade računa, stečaja i likvidacije, država je odlučila da udahne život društvenim firmama koje čekaju šansu u novoj privatizaciji. Reč je o nekadašnjim gigantima, poput Mašinske industrije Niš, "Goše", "Ikarbusa", čiji računi su, posle više godina, deblokirani. Vrši se deblokada, odnosno povlačenje svega što je evidentirano pa državni organi i drugi ne mogu preduzimati prinudnu naplatu prema takvim subjektima u restruktuiranju. Državni organi i državna preduzeća dužni su da prijave svoje potraživanje tako da se oni napalaćuju. Ukoliko se to restruktuirnje završi u smislu prodaje takvog restruktuiranog privrednog subjekta, onda se oni naplaćuju iz te prodate sume novca srazmerno ukupnom svom potrživanju. Do sada su firme u automatski stečaj išle posle dve godine blokade računa.

Umesto dugogodišnje blokade računa, država je odlučila da udahne život društvenim firmama poput Mašinske industrije Niš, "Goše", "Ikarbusa", koje čekaju šansu u novoj privatizaciji.

U Srbiji broj računa privrednih subjekata u blokadi smanjen je od početka godine za 1,5 procenat, ali je masa blokiranih para smanjena čak za 70 milijardi dinara. U NBS kažu da je to rezultat delom otpisa dugova 279 preduzeća koja su u restrukturiranju i koja zapošljavaju 60 hiljada radnika.

Umesto dugogodišnje blokade računa, stečaja i likvidacije, država je odlučila da udahne život društvenim firmama koje čekaju šansu u novoj privatizaciji.

Reč je o nekadašnjim gigantima, poput Mašinske industrije Niš, "Goše", "Ikarbusa", čiji računi su, posle više godina, deblokirani.

Direktor prinudne naplate NBS Ranko Aleksić kaže da se vrši deblokada, odnosno povlačenje svega što je evidentirano pa državni organi i drugi ne mogu preduzimati prinudnu naplatu prema takvim subjektima u restruktuiranju.

"Državni organi i državna preduzeća dužni su da prijave svoje potraživanje tako da se oni napalaćuju. Ukoliko se to restruktuirnje završi u smislu prodaje takvog restruktuiranog privrednog subjekta, onda se oni naplaćuju iz te prodate sume novca srazmerno ukupnom svom potrživanju", objašnjava Aleksić.

Do sada su firme u automatski stečaj išle posle dve godine blokade računa. Od januara iduće godine automatski stečaj sledi posle godinu dana blokade, a to znači još 200 kompanija mesečno.

Otuda ekonomisti taj potez vide kao iznuđen, jer država i dalje ima troškove.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je bolje da preduzeća veliki industrijski sistemi rade i da imaju vitalnost nego da automatski odu u stečaj jer se radi o nekadašnjem jezgru industrije, koja je odbacivala tri puta veći obim proizvodnje nego što sada odbacuje sve što se proizvodi u Srbiji.

Veliki deo dugovanja nastao je izostankom uplata poreza i doprinosa na zarade. Nekada je platni promet kontrolisao Zavod za obračun i plaćanje. Kako banke nisu voljne da rade taj posao za državu, izgleda da će Narodna banka vratiti deo nadležnosti.

Ranko Aleksić kaže da je dobio informaciju od poslovnog bankarstva da bi prinudna naplata trebalo da radi kontrolu naplate poreza i doprinosa po osnovu zarada.

Naravno, tehnički je za sada taj posao nemoguć bez opremanja banaka jer privredni subjekti mogu da otvore i do trideset računa u različitim bankama. Zato će poslednju reč imati Poreska uprava, koja priprema izmene propisa u toj oblasti.